"DOK SUPRUGA SPREMA VASKRŠNJU TRPEZU, JA JOJ SVIRAM" Mirko Kodić otkrio kako se u njegovom domu obeležava praznik: Zadužen sam samo za nabavku
Mirko KodićVaskrs provodi u porodičnom okruženju. Naravno tu je uvek i harmonika, od koje se slavni muzičar gotovo nikada ne odvaja. I tokom našeg razgovora instrumet s kojim je stekao slavu bio je pored njega.
Kako se obično u vašoj porodici proslavlja Vaskrs?
- To je jedan od najlepših praznika u našoj kući pored Božića i moje slave Svetog Arhanđela. Boga mi, spremno se ono ljudski, domaćinski.
Da li pomažete supruzi oko trpeze?
- Pomažem da kupim, a da spremam ne znam. Dok ona sprema, ja joj sviram.
Znači to tako funkcioniše kod vas.
-Da.
Onda ona ima još više energije i iz tog razloga je bogata trpeza.
- Normalno.
Šta vi najviše volite da jedete?
- Ja volim podvarak, sarmu. Može malo pečenja. Roštilj ne volim. Šta ja znam. Uglavnom neku dobru supu. Sve domaće.
Znači vi svirate, supruga priprema i onda kažemo, to izgleda sve raskošnije i bolje.
- Jeste.
Zaigrate li malo zajedno?
- Kad imamo vremena, da. Kad smo raspoloženi. Bitno je da postoji još kod nas ta ljubavna energija, da i dalje se volimo i čuvamo našu ćerkicu.
Vratila bih se na veliki praznik. Da li pomažete supruzi dok farba jaja ili samo kupite boje i ne mešate se u to? I da li se koristi tehnika lukovine ili još nešto? Kako to kod vas izgleda?
- Ona koristi sve to. Veruj mi, neću da slažem, ja sam zadužen samo da idem da nabavim domaća jaja.
Dobro. Svako ima svoju ulogu, što se kaže.
- I onda je dalje sve u njenim rukama. Dok je moja majka Milica, to radila sve sa lukovinom, pa razne farbe, ja nisam imao vremena da primetim kako je to ona radila. Zato što sam ja vežbao i učio harmoniku, da budem ovo što sam danas.
Kada se prisetite detinjstva i kako ste proslavljali Vaskrs, kako je to izgledalo tada kod vas u porodičnom domu?
- Predivno. Majka i baba su farbale jaja, spremale ručak. Moj deda je pekao prase. Imali smo posebnu prostoriju za pečenje praseta. Pušnica se zvala. A moj otac je retko bio za Vaskrs kod kuće zato što je svirao harmoniku. Uvek je bio negde na putu, najviše u Novom Sadu jer je tamo najviše svirao. Uvek nam je bilo drago kad i on dođe, pa budemo svi za Vaskrs, za Božić, za slavu. Mi koji se bavimo umetnošću retko kad imamo vremena da se skupimo svi na jednom mestu. Jedino kad su tako veliki praznici kao što je Vaskrs.
Dakle, poštuju se svi običaji i tradicija.
- Normalno.
Sad bih ja predložila da vidimo ko će da pobedi u tucanju jajima. Da li ste raspoloženi? Hajde vi odaberite jedno jaje. Naša ekipa Kurira je pripremila.
- Ja sam izabrao ovo crveno.
Vi ste već izabrali crveno. Hajde, onda ću ja plavo. Da vidimo ko će da pobedi. Nema varanja. Hajde, Mirko, vi krenite.
- Hajde.
-Bravo! Za sada pola-pola. Hajde sada ja. Pobedili ste me. Čestitam!
- Hvala puno.
Bila je poštena borba. S obzirom na to da je Vaskrs, da li za moju dušu možete da odsvirate „Na Uskrs sam se rodila”?
- Uvek. Samo pre toga ja bih poželeo srećan Vaskrs svim mojim kolegama, svim dragim ljudima širom sveta, u Srbiji, van Srbije, u Australiji, u Americi, gde god nas gledaju, jer to je jedan najlepši hrišćanski praznik. Da budu srećni, da se vole i da dočekaju i iduće godine Vaskrs u zdravlju i veselju.